Kompletan vodič za stručni ispit bezbednosti i zdravlja na radu (BZR): Od prijave do licence

Polaganje stručnog ispita za sticanje zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblastju. Ispit je obiman, zahteva temeljnu pripremu, a informacije o njegovom toku često su fragmentovane. Ovaj članak ima za cilj da objedini iskustva brojnih kandidata, pruži jasnu silku o celokupnom procesu i odgovori na najčešća pitanja koja muče buduće kolege.

Zašto je licenca za BZR neophodna i šta nosi budućnost?

Rad na poslovima bezbednosti i zdravlja na radu zahteva položen stručni ispit i dobijanje licence. Prema važećim propisima, lice za BZR mora da poseduje uverenje o položenom ispitu, koje se dobija nakon uspešnog polaganja pred komisijom Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Međutim, u toku je proces usvajanja novog zakona koji donosi određene promene. Najznačajnija novina je uvodenje obavezne licence koja se plaća i važi 5 godina, a za njeno obnavljanje biće potrebno prikupljanje bodova kroz kontinuirano usavršavanje i edukacije.

Pored toga, u nacrtu novog zakona pojavljuje se zahtev za odgovarajućim visokim obrazovanjem, tačnije, minimum od 240 ili 180 ESPB bodova iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka. Ova odredba izaziva zabrinutost kod mnogih iskusnih lica koja nemaju takav tip diplome, ali imaju dugogodišnje radno iskustvo. Kao moguće rešenje za postojeća lica sa iskustvom (najmanje 5 godina) pominje se mogućnost sticanja licence putem prikupljanja bodova na edukacijama, što bi bila povoljnija varijanta od gubitka posla. Ovo ostaje jedna od ključnih tema za praćenje.

Kako izgleda proces prijave za polaganje ispita?

Prijava za polaganje stručnog ispita podnosi se Upravi za bezbednost i zdravlje na radu. Potrebno je popuniti obrazac 1A, priložiti dokaz o uplati takse (koja se plaća prilikom svake prijave) i takse za sam ispit, kao i overenu kopiju diplome visoke škole ili fakulteta. Važno je napomenuti da se prijava šalje na adresu u Nemanjinoj ulici, dok se sam ispit održava na Terazijama 41.

Nakon podnošenja prijave, kandidati čekaju poziv za polaganje. U normalnim okolnostima, čekanje traje oko 1.5 do 2 meseca. Na primer, ako se prijavite u martu, polaganje će vam najverovatnije biti zakazano za maj. Zbog epidemiološke situacije, rokovi se mogu produžiti, a polaganja organizuju u manjim grupama, uz poštovanje svih mera (maska, rukavice, distanca).

Struktura ispita: Šta vas tačno čeka?

Stručni ispit se deli na četiri glavna dela, a celokupno iskustvo traje 4 do 6 sati. Organizacija je sledeća:

1. Opšti deo (Usmeni): Ovo obuhvata pitanja iz međunarodnih i domaćih pravnih izvora. Ispituju se konvencije (npr. Konvencija 161 o službama medicine rada), direktive EU (npr. Direktiva 89/391), Ustav, Zakon o radu, Zakon o BZR, Zakon o zdravstvenom i penzijskom osiguranju. Pitanja su opšteprirode, a ispitivači su korektni i spremni da pomognu ako kandidat zastane.
2. Pismeni deo - Procena rizika za konkretno radno mesto: Ovo je praktični deo ispita. Kandidat dobija nasumično odabrano radno mesto (npr. zidar, elektromonter, automehaničar, viljuškarišta, krojac) i u roku od 2 sata mora da sastavi akt procene rizika. Ključno je prepoznati opasnosti i štetnosti, primeniti odabranu metodu (često Kinney metodu), utvrditi da li je radno mesto sa povećanim rizikom i predložiti mere zaštite. Na ispitu se dobija lista opasnosti i štetnosti, ali lična literatura nije dozvoljena.
3. Posebni deo I (Usmeni - Procena rizika): Ovde se usmeno brani princip procene rizika. Pitanja se tiču samog procesa: ko određuje lica za procenu, šta sadrži plan sprovođenja postupka, šta je snímak organizacije rada, kako se grupšu opasnosti, šta sadrži zaključak akta. Ovaj deo često ispituje načelnica Uprave, i zahteva preciznost.
4. Posebni deo II (Usmeni - Pravilnici): Najobimniji deo. Kandidat izvlači kombinaciju od tri pitanja iz brojnih pravilnika i uredbi (npr. o buci, vibracijama, mašinama, gradilištima, azbestu, biološkim štetnostima, prvoj pomoći). Neophodno je znati ne samo definicije već i granične i akcione vrednosti, mere zaštite, tehničku dokumentaciju. Ispitivači traže konkretne odgovore.

Ako kandidat padne prva dva dela (opšti i pismeni), mora ponovo da polaže ceo ispit. Ako položi prva dva, a padne neki od posebnih delova, sledeći put polaže i plaća samo taj deo (70% punog iznosa).

Iskustva sa polaganja: Šta kažu kolege?

Na osnovu brojnih iskustava, mogu se izvući sledeći zaključci:

• Organizacija: Ispit počinje u 9h sa prozivanjem i kontrolom dokumenata. Kandidati se zatim, po redosledu, razvode po sobama gde ih ispituju članovi komisije. Čekanje između delova može biti dugo, zbog čega je celokupno prisustvo traje i po 5 sati.
• Odnos komisije: Opšti je utisak da su ispitivači korektni, strpljivi i spremni da pomognu ako vide da kandidat ima osnovno znanje. Marina Furtula, kao načelnica, zahteva preciznost i detaljno poznavanje materije, posebno u vezi sa procenom rizika. Drugi ispitivači, poput gospodina koji ispituje pravilnike, takođe traže konkretno znanje, ali su spremni na podpitanja koja mogu usmeriti kandidata.
• Ključ za uspeh: Precizno učenje brojki (granične vrednosti buke, vibracija, osvetljenja), razumevanje procesa procene rizika i sveobuhvatno čitanje pravilnika su najvažniji. Mnogi kandidati padaju upravo na posebnom delu zbog nedovoljno detaljnog znanja iz pravilnika.
• Najčešća "zamerka": Na pismenom delu procene rizika, česta greška je što kandidati ne navedu preventivne mere zaštite za prepoznate opasnosti, ili ne naprave jasnu distinkciju između opštih i specifičnih mera. Takođe, veoma je bitno tačno utvrditi da li je radno mesto sa povećanim rizikom i to jasno navesti u zaključku.

Kako se efikasno pripremiti? Saveti za učenje

Priprema za ispit zahteva sistematičan rad. Evo nekoliko dokazanih saveta:

1. Koristite zvanične izvore: Sve potrebne zakone i pravilnike možete besplatno preuzeti sa sajta Vlade Republike Srbije (Pravno informacioni sistem) ili sajta Ministarstva rada. Ovo su primarni izvori.
2. Skripta kao pomagalo: Na tržištu postoje skripte (npr. od izdavača TehPro ili Međunarodnog instituta iz Novog Sada) koje sumiraju gradivo. One su dobar početak, ali nikada ne zanemarujte čitanje celih pravilnika, jer skripte često ne sadrže sve detalje koji se mogu pitati. Budite oprezni pri kupovini skripti - proverite da li su ažurne (nakon 2017. godine došlo je do izmena mnogih pravilnika).
3. Fokus na ključne oblasti: Posebnu pažnju posvetite:
   • Pravilnicima o buki i vibracijama (granične i akcione vrednosti).
   • Pravilniku o bezbednosti mašina (deklaracija o usaglašenosti, tehnička dokumentacija, znak usaglašenosti).
   • Pravilniku o proceni rizika (plan sprovođenja, sadržaj akta).
   • Pravilnicima o gradilištima i radovima na visini.
   • Pravilniku o azbestu i biološkim štetnostima.
   • Pravilniku o lekarskim pregledima i prvoj pomoći.
   Napomena: Pravilnici o šumarstvu i hemijsko-tehnološkim procesima su izbačeni iz obaveznog gradiva.
4. Vežbajte procenu rizika: Pre polaganja, vežbajte pisanje procena rizika za različita zanimanja. Koristite Kinney metodu ili drugu koju preferirate. Vežbajte prepoznavanje radnih mesta sa povećanim rizikom (sva koja uključuju rad na visini, u dubini, sa opasnim materijama ili mašinama).
5. Pratite forume i razmenjujte iskustva: Čitanje iskustava drugih kandidata, kao što su ona ovde prikupljena, pruža neprocenjiv uvid u stvarna ispitna pitanja i atmosferu na polaganju.

Budućnost posla BZR lica: Novi zakon i profesionalni razvoj

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu je u stalnom razvoju. Očekivano usvajanje novog zakona naglašava potrebu za kontinuiranim usavršavanjem. Nakon dobijanja licence, biće neophodno redovno pohađanje edukacija kako bi se prikupili potrebni bodovi za njeno obnavljanje na svakih 5 godina. Ovo podiže standarde struke i podstiče profesionalizam.

Pored toga, sve je izraženija potreba za specijalizacijom. Lice koje radi u građevinarstvu trebalo bi da ima dublje znanje iz te oblasti, dok bi neko u proizvodnji morao da bude upućen u specifičnosti procesa i mašina. Ovo ukazuje na važnost celoživotnog učenja u ovoj dinamičnoj profesiji.

Konačno, uloga lica za BZR postaje sve značajnija. Dobro uređen sistem bezbednosti i zdravlja na radu ne samo da štiti živote i zdravlje zaposlenih, već direktno doprinosi efikasnosti poslovanja, smanjenju troškova i izgradnji pozitivne korporativne kulture. Položen stručni ispit je tek početak puta ka stvaranju bezbednijeg radnog okruženja za sve.

Završna poruka budućim kolegama: Priprema za ispit zahteva vreme, strpljenje i posvećenost. Koristite dostupne resurse, učite iz iskustva drugih i pristupite polaganju smireno i sa samopouzdanjem koje proističe iz dobrog znanja. Srećno na ispitu i u važnom poslu koji vas čeka!