Emocionalna inteligencija: Ključ uspeha i ličnog zadovoljstva

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). Ali šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije.

Šta je emocionalna inteligencija?

Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji - sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvara dobri odnosi, bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan. Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu, što može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi, empatija.

Test emocionalne inteligencije

Da biste proverili svoj EQ, odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno) na sledeća pitanja:

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim.
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih.
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah.
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem.
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju.
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem.
7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid.
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba.
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid.
10. Ponekad se osećam poniženo.

Poželjni odgovori: 1.N, 2.T, 3.T, 4.T, 5.T, 6.N, 7.N, 8.N, 9.N, 10.N. Najvažnije je da budemo iskreni sa sobom i da shvatimo da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije.

Zašto je EQ važniji od IQ-a?

Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije, da spozna sebe ako to želi i da posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

Nauka iza emocija

Za naše emocije je kriva izvesna žlezda - amigdala, koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije. Amigdale su nervno povezane sa mnogobrojnim moždanim centrima, pre svega neokorteksom, vizuelnim korteksom i talamusom.

Epifiza ili pinealna žlezda, koja se nalazi u sastavu međumozga, takođe igra važnu ulogu. Luči melatonin koji utiče na stabilnost emotivnog sveta čoveka ali i na usporavanje procesa starenja. Drugi hormon koji luči epifiza je serotonin - hormon sreće.

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju?

Vladati sobom ne znači da treba potiskivati emocije, nego postizati ravnotežu kontrolom ekstremnih emocija. Potiskivanje unutrašnjih tenzija ili robovanje burnim reakcijama može dovesti do patoloških stanja kao što je depresija, anksioznost, nesavladivi napadi besa, panike, manijakalni ispadi.

Umeće samosmirivanja je neophodna životna sposobnost i veština. Roditeljski zadatak je da decu nauče da razumno prolaze kroz emocionalne lomove, da nauče da sami sebe umire, objasne uzroke svojih nemira i pokušaju da reše problem.

Emocionalna inteligencija kod dece

Emocionalna inteligencija je urođena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspešno razvila. Roditelji treba da prepoznaju emocije kod dece i da ih nauče da ih kontrolišu. Emocionalno osetljivo dete lakše će prepoznati nebezbedne, opasne i rizične situacije i reagovaće adekvatnije od ostalih vršnjaka.

Deca se od malena mogu učiti da izražavaju osećanja - "Ja sam veseo", "Ja sam tužan", "Meni je zabavno", "Dosadno mi je". Sledeći korak je da roditelji mere osećanja: "Izgledaš kao da si prilično neraspoložen/tužan/nesrećan/razočaran" ili "Veseo/srećan/razdragan/oduševljen". Nakon toga, deca treba da nauče da prepoznaju osećanja drugih ljudi.

Zaključak

Emocije i razum su nam dati kroz dve vrste inteligencije - obe jednako važne za uspeh i sreću u životu. Cilj je da naučimo kako inteligentno upotrebljavati svoju emocionalnost. Razvijanjem emocionalne inteligencije možemo postići bolje međuljudske odnose, veće profesionalne uspehe i duboko lično zadovoljstvo.