HPV, Kondilomi i Vakcine: Sve Što Treba da Znate

Kondilomi, papilomi, polne bradavice – sve su to nazivi za veoma neprijatnu, virusnu i polno prenosivu bolest. Ove promene na koži i sluzokoži izaziva humani papiloma virus (HPV), koji prianja za epitelne ćelije, najčešće u genitalnom regionu, anusu ili ređe na drugim delovima tela. Problem sa kondilomima je što je njihovo lečenje dugotrajno, često dolazi do recidiva, a u retkim slučajevima mogu dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema.

Šta su kondilomi i kako izgledaju?

Kondilomi su mekane, izdužene papilomatozne tvorevine beličaste ili ružičaste boje, često sa karfiolastom površinom. Kod muškaraca se najčešće nalaze na prepucijumu, frenulumu, sulcusu coronariusu penisa ili otvoru uretre, dok kod žena se javljaju na zadnjem zidu vestibuluma vagine, velikim i malim usnama, perineumu, ređe u vagini i na grliću materice. U početku su mali, ali mogu narasti i postati voluminozni.

Dijagnoza i greške u proceni

Dijagnoza se postavlja klinički, ali često dolazi do pogrešnih procena. Neki lekari mogu pogrešno identifikovati promene, što dovodi do nepotrebnih intervencija. Zbog toga je važno tražiti drugo, pa čak i treće mišljenje pre nego što se započne sa terapijom. Postoje slučajevi gde su polipoze, koje nastaju usled povećanog lučenja vaginalnog sekreta, pogrešno dijagnostikovane kao kondilomi.

Metode lečenja kondiloma

Lečenje kondiloma je individualno i može biti dugotrajno. Najčešće metode uključuju:

• Krioterapiju – spaljivanje tečnim azotom, bezbolna metoda koja se ponavlja svaka 3-4 dana.
• Laser – efikasna metoda za unutrašnje kondilome.
• Hemijske terapije – rastvori podofilotoxina, trihlorsirćetne kiseline ili 5-fluoracil kreme.

Važno je napomenuti da nijedna od ovih metoda ne uništava sam virus, već samo njegove manifestacije. Virus ostaje u organizmu, ali se kontroliše imunim odgovorom.

HPV i rizik od raka grlića materice

Postoji preko 80 tipova HPV virusa, a neki od njih (tipovi 16, 18, 31 i 45) povezani su sa razvojem raka grlića materice. Smatra se da prelaz u rak zahteva i druge faktore, poput oslabljenog imuniteta, pušenja ili prisustva drugih infekcija. Zbog toga je važna redovna kontrola kod ginekologa, posebno ako postoji dijagnoza HPV-a.

Vakcine protiv HPV-a

U Srbiji su dostupne dve vakcine – Cervarix i Gardasil – koje deluju protiv kancerogenih tipova HPV-a. Vakcine se preporučuju devojkama i ženama između 9 i 26 godina, a daju se u tri doze. Iako su efikasne, trenutno nisu obavezne i pacijenti sami snose troškove vakcinacije.

Prema statistikama, svakog dana jedna žena u Srbiji umre od raka grlića materice, a godišnje se otkrije oko 1.400 novih slučajeva. Vakcinacija može značajno smanjiti ovaj rizik.

Zaključak

Kondilomi su neprijatno stanje, ali uz pravilnu dijagnozu i lečenje mogu se kontrolisati. Ključno je konsultovati više lekara pre donošenja odluke o terapiji, a vakcinacija protiv HPV-a može biti važan korak u prevenciji ozbiljnijih zdravstvenih problema u budućnosti.